2 DANA SAM SE HRANILA KAO VEGANKA: LJUDI MOJI, ŠTA ME SNAĐE!

Moje iskustvo kaže – kad čujete da neku namirnicu nazivaju “veganskim mesom”, zaobiđite je u širokom luku

U današnje vreme, sve je moda – i odeća, i zanimanje, i način govora, pa čak i način ishrane.

Poslednjih godina, veganska ishrana postala je veoma popularna, pa tako na internetuu možemo da pronađemo recepte, za koje vegani tvrde da su izvrsni. Veganska jela pretežno se sastoje od povrća i namirnica koje nazivaju “veganskim mesom”, poput soje i pečuraka.

Ali, šta kada potpuno slučajno “završite” na veganskoj ishrani? Evo iskustva jedne Beograđanke, iz prve ruke!

“Počeću od svog stava prema mesu – jedem ga ponekad i mogu potpuno bez njega. Mislim da bih mogla lako da budem vegetarijanac i veoma poštujem ljude koji su se odlučili na ovakvu ishranu zbog saosećanja prema životinjama. Ali, da budem iskrena, vegansku ishranu nikad nisam razumela.

Ne mislim da ću da naštetim kokoški ako pojedem njeno jaje, niti kravi ako pijem njeno mleko. Opet, poštujem i vegane, tačnije, poštujem svačije pravo na lični izbor.

Ali, igrom slučaja, završila sam kao “veganka na dva dana”. Naime, godinama postim, a poslom sam morala na dva dana u inostranstvo. Organizator je u planu putovanja dostavio i obaveštenje da nam je pružena mogućnost prilagođavanja jelovnika usled opredeljenja na vegansku ili vegetarijansku ishranu, alergije na namirnice i tako dalje.

Odlučila sam da to iskoristim i ne prekidam post zbog putovanja, a budući da nije bilo načina da objašnjavam strancima o čemu se tačno radi, prosto sam rekla da za mene pripreme veganske obroke. Šta me snađe, ljudi!

Za početak, u autobusu sam se jako radovala što ću isprobati neki veganski ručak, mada sam se pomalo i plašila. Kad sam ugledala rižoto s pečurkama, zelenu salatu, neki žuti sos kao prilog i veganske praline, laknulo mi je. Dok nisam uzela prvi zalogaj.

Rižoto je bio veoma kiseo, zelena salata takođe, pa sam mislila da bi bilo fino da probam da je začinim onim dodatnim sosom. Sreća pa sam ga prvo probala – i on je bio nečuveno kiseo. Dalje ne bih komentarisala. Uspeh na kraju da pojedem taj rižoto preko volje kad je glad dostigla kritičnu tačku.

Svetla tačka (veoma svetla) ovog ručka bile su te praline, stvarno su bile prelepe. Koliko sam uspela da ocenim, napravljene su od crne čokolade i nekog voćnog punjenja.

Sledeći obrok bio je u hotelskom restoranu. Predjelo – grilovane špargle, preterano kiseo sveži krastavac (ne iz turšije) i neka čudna, takođe kisela travka izuzetno intenzivnog mirisa. Špargle su bile lepo iznenađenje za mene, tad sam ih prvi put probala i zaista su bile lepe.

Sledeće jelo pamtiću verovatno večno zbog smešne anegdote. Dolazi konobar i nosi duboki tanjir, stavlja ga ispred mene, a ja šokirano gledam u buketić nekakve trave (moja draga koleginica je, umirući od smeha, morala ovo da fotografiše). Ništa manje šokirano se obraćam koleginici: “Nije valjda ovo sve?!”

Nisam očekivala da će me i konobar čuti i kroz smeh reći: “Ne, nije to sve, gospođice”. U sledećem trenutku sipao mi je divnu krem supu od praziluka, za koju sam sigurna da je najlepša supa koju sam ikad jela.

Posle supe, dobila sam obilan veganski ručak – neko kockasto, pihtijasto čudo od paškanata. Jedva sam se usudila da probam, i odmah zažalila što sam sumnjala u svoju intuiciju. Bacih se na još grilovanog povrća (nekoliko vrsta paprika, krastavac, paradajz, patlidžan) i u tom trenutku sam shvatila da će mi sa sledećim zalogajem kiselina bukvalno izaći na nos.

Desert nije bio tako loš – sladoled od limuna (ponovo kiselo, ali podnošljivo), sa dve izuzetno gorke kockice čokolade.

Sve u svemu, zanima me samo jedno – da li je moguće da je sve vegansko što sam probala (osim supe) toliko jezivo kiselo?! Da li je poenta prezačiniti tu hranu ne bi li imala ikakav ukus, čisto da mi ne bude posluženo obično kuvano povrće? Ne bih zamerila da je bilo tako.

Da vam ne pričam u kojem problemu sam bila na usputnim stajanjima za kafu. Moje omiljene turske kafe nema na takvim mestima, espreso bez mleka mi bukvalno izaziva srčane smetnje. Preostalo mi je – ništa.

A sada, vrhunac mog veganskog iskustva – moj veganski ručak koji je trebalo da dobijem u povratku, izgubio se.

Šta da vam kažem? Da li bih mogla da budem veganka? Možda, da nisam pojela kiselog u količini za ceo život. Ipak, ne. Ne bih se usudila ponovo da probam.

Možda je stvar u navici, možda u ličnom ukusu, možda vegani kod kuće spremaju mnogo ukusniju hranu, ali što se mene tiče, ja sam sa veganstvom, bar u narednom periodu, završila.”

(Stil.kurir.rs)

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *